Zelena transformacija Evropskih ekonomija pruža priliku za poboljšanje kvaliteta poslova u Evropi. Pravda prema radnicima trebala bi biti ključna.
U Evropskoj zajednici tvrde da će zelena transformacija ekonomija i industrija dramatično uticati na tržište rada. Dok će neki poslovi nestati, drugi će proći kroz transformaciju, a mnogi novi će biti stvoreni.
Najveći deo potencijala za stvaranje poslova povezan je sa održivim aktivnostima poput proizvodnje obnovljive energije, obnove stambenih objekata, popravke, ponovne upotrebe, transporta sa nula emisija i organskog poljoprivrednog uzgoja. Ovi „zelni“ poslovi često zahtevaju više radne snage u poređenju sa aktivnostima koje zamenjuju.
Međutim, pojam zelenog posla ide dalje od ideje o poslu koji doprinosi očuvanju ili obnavljanju životne sredine. Poslovi u zdravstvu, obrazovanju i brizi o deci takođe bi trebali biti smatrani zelenim poslovima, jer će biti ključni za održavanje ostatka ekonomije na putu zelene transformacije. Ovi poslovi su takođe neophodni u svetlu mogućih novih zdravstvenih pretnji povezanih sa klimatskim promenama. Iz ove perspektive, gotovo svi poslovi u svim sektorima imaju potencijal da postanu zeleni poslovi.
Kako ostvariti sve ovo?
Dugo vremena evropske kompanije su pokušavale da se takmiče globalno smanjenjem troškova rada, smanjenjem plata i doprinosa za socijalno osiguranje. Čak i za radnike u starim industrijama koji su ostali pristojno plaćeni, često su loši, opasni i nezdravi uslovi rada bili protivteža. Ovo nije održivo. Zeleni poslovi imaju kapacitet da značajno poboljšaju uslove rada, počevši od pristojnih plata.
Pravi prelaz trebao bi pretvoriti sve poslove u sigurne i zdrave kvalitetne poslove, podržane smernicama o tome šta čini zeleni posao koje razvija Evropska komisija i socijalni partneri. Kriterijumi bi trebali obuhvatiti potencijal za zelenu transformaciju ekonomije, poboljšanje energetske efikasnosti, doprinos socijalnom osiguranju i inkluziji, kao i stabilno zaposlenje i doživotno učenje, zdravlje i dobrobit građana i izvrsne uslove rada. Neophodno je osigurati da većina zelenih poslova zadovolji i socijalne i ekološke zahteve.
Ciklična ekonomija može postati značajan izvor lokalnog zapošljavanja: razmislite o sektorima poput popravke, obnove ili postrojenja za reciklažu. Takvi ukorenjeni zeleni poslovi teže će biti izmešteni. Stoga će doprineti jačanju evropskog suvereniteta, otpornosti i konkurencije.
Ekološki prelaz je najveća ekonomska prilika za Evropu. Izbegavanje toga Evropske zemlje će ostati zavisne od drugih zemalja, odnosno osuđene na uvoz rešenja koja su potrebna iz ostatka sveta. Ključ konkurentske sposobnosti leži u tome da evropske ekonomije prihvate zelenu transformaciju i podrže preduzetnike koji žele biti njeni lideri. To je najsigurniji put ka prosperitetu za Evropu u 21. veku.
Prosperitet zahteva politički odgovor od Evropske unije kako bi se maksimizirao zapošljavajući potencijal tranzicije, kao i minimizirala nezaposlenost. Za to će biti potrebna četiri elementa: ambiciozna i pravovremena zakonodavstva, odgovarajuće finansiranje za pravi prelaz, snažna socijalna uslovljenost povezana sa svim vrstama javnih finansiranja i agenda obuke oblikovana zajedno sa sindikatima.
Zakonodavstvo i finansiranje su međusobno povezani. Svi nedavni zakoni EU u okviru Evropskog zelenog sporazuma moraju biti usvojeni i sprovedeni od strane država članica, postavljajući jasan okvir unutar kojeg investitori mogu delovati. Neki politički akteri zagovaraju zastoje ili čak korak unazad u zakonodavstvu o klimi. Oni igraju opasnu igru: troškovi neaktivnosti danas eskalirat će u budućnosti.
Već se suočavamo sa jazom u investicijama za akciju na klimatske promene, koji je Komisija procenila na 520 milijardi evra godišnje do 2030.
Godinama se taj jaz mora zatvoriti javnim i privatnim investicijama i fiskalnom fleksibilnošću koja omogućava nacionalnim zelenim i socijalnim investicijama i reformama u potrebnom obimu.
Iako je potrebno novo dodeljivanje novca EU kako bi se mobilisale investicije velikog obima, Komisija je ipak povukla svoje prvobitno obećanje o Fondu za evropski suverenitet. Takav instrument mogao bi podržati članice koje su fiskalno ograničene, štiteći koheziju i jedinstveno tržište od rizika uzrokovanih nejednakim dostupnostima državne pomoći, dok se koordiniše industrijska politika EU.
Izvor: www.socialeurope.eu
